Ujed insekata

Ujed insekata su lokalna reakcija kože na toksine (otrove) koji su ubrizgani u kožu od strane niza različitih insekata. Vrlo su česti, a neke osobe su osetljivije od drugih. Insekti ugrizu jednom ili dvaput, zbog čega ostanu male tačke na koži koje svrbe nekoliko dana. Ponekad prerastu u plikove, naročito na nogama . Većina ujeda insekata dese se na otkrivenim mestima gde insekti mogu doći do kože. Grupe ujeda insekata ponekad se mogu pojaviti na telu, tamo gde se insekt podvukao pod odeću.Glavna karakteristika ujeda insekata je svrab koji se u toploti pogoršati. Hlađenje mesta ujeda sa mokrom hladnom maramom za lice može pomoći.

Ujedi krpelja

Krpelji su najaktivniji u prolece i jesen, a zadržavaju se u travi i grmlju. Ujed krpelja na nosi mali, ali izvestan rizik oboljevanja. Racuna se da je kod nas, u enzootskim žarištima, inficiran jedan od deset hiljada krpelja.  Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najčešce Lajmske. Krpelji prenose uzročnike niza zoonoza: virusni krpeljski meningoencefalitis, Coxiella burneti, Rickettsia conort, Rickettsia rickettsi,Borrelia recurrentis, Fruncisella iniarensis.
Nakon ujeda krpelja zaostaje katkada crvena papula koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana, ali se može inficirati. Ako u koži ostane deo krpelja, nastaje granulom.

Prva pomoć

Krpelja treba što pre ukloniti sa kože, pazeći da ne zaostanu delovi rilice. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledeće: parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Nikada nemojte uvrtati, cimati, cediti, gnječiti ili bušiti krpelja. Nemojte koristiti ni narodne lekove kao što su vazelin, benzin ili vruća šibica. Ukoliko niste sigurni u svoje sposobnosti, onda je bolje odete kod lekara koji će lako, bezbolno i brzo izvaditi insekta iz kože. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da nema zakačenog krpelja. Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub počne da se širi obavezno potražite lekara.
Profilaksa-preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa do četiri dana nakon ujeda može da se sprovede specificnim humanim imunoglobulinom. Za trajno izložene osobe može da se sprovede aktivna imunizacija sa tri doze inaktivirane vakcine

Ujedi paukova

Kod nas je od praktičnog značaja pauk nazvan crna udovica.
Ženka, koja ujeda, ima raspon nogu do 5 cm i karakteristične crvene tačkice na leđima. Zadržava se po šumama, podrumima i nužnicima. Poseduje jak neurotoksin koji deluje nadražajno na centralni i periferni nervni sistem, uključujuci i vegetativni deo.
Često mesto ujeda je područje polnih organa i međice. Budući da mesto uboda nije upadljivo, dijagnoza u početku, pogotovo kod malog deteta, koje ne zna da opiše šta se dogodilo, nije laka. Obično se najpre diferencijalno dijagnostički pomišlja na akutni abdomen ili neku intoksikaciju.
U trenutku ujeda nastaje oštar bol.  Nakon 15 do 20 minuta grčeviti bolovi koji se šire od mesta ujeda i mogu obuhvatiti ceo trup i ekstremitete. Bolovi dolaze u talasima. Trbuh može biti tvrd. Postoji slinjenje, muka, povraćanje, znojenje, glavobolja, tremor (podrhtavanje), parestezije, hipertenzija, otežano disanje. Nakon nekoliko sati bolovi jenjavaju, ali se mogu javljati još nekoliko dana.

Prva pomoć

Odmah povređenog treba transportovati u bolnicu. Neposredno olakšanje može pružiti vruća kupka ipolagana intravenska injekcija 10% Calcihepta 5-10 ml polako  uz nadzor rada srca i prekid u slučaju usporenja frekvencije. Analgetici se daju po potrebi.
Definitivno lečenje sastoji se u davanju specifičnog antiseruma i može se ponavljati
Obad ume biti vrlo nezgodan. Na njega se češće nailazi u blizini sela ili recimo u blizini polja za ispašu. Napada velike sisare (krave, konje). Ubod je vrlo bolan, i preporučuje se hlađenje. Moguće su i upale, tako da bi antibiotska mast dobrodošla.

Alergijske reakcije

Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom-alergenom.. Ukoliko je reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada. U tom momentu žrtva kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata. Razvoj i produbljivanje tegoba se može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave. Ovo se zove bifazična reakcija.

Prva pomoć

Anafilaksija se mora urgentno lečiti jer se respiratorne tegobe i šok razvijaju veoma brzo. Ukoliko osoba primećuje poremećaj svesti, nestabilnost, pritisak pada, ono što se može uraditi na ulici, u restoranu ili bilo gde van bolnice je postaviti obolelog u ležeći položaj, podići mu donje ekstremitete iznad nivoa glave kako bi se poboljšalo vraćanje krvi u srce. To će za trenutak usporiti pad pritiska. Takvim pacijentima treba glavu okrenuti u stranu i što pre pozvati hitnu pomoć-ali napomenuti da mislite da je osoba možda sa znacima anafilaksije. Ukoliko je osoba bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu izvaditi strana tela (veštačke vilice, zalogaje hrane itd...) Nakon toga ih staviti na bok sa glavom takođe okrenutom u stranu. Izuzetak čine osobe koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja. Njima treba pomoći da sede. U najvećem broju slučajeva dalje lečenje može obaviti samo stručna ekipa koja dalje daje adrenalin, pronalazi i stavlja iglu u venu i transportuje obolelog do bolnice.

Ujed pcele ose i strsljena

Većina insekata koji žive u našem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio život čoveka. Najčešći ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Međutim, ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije.Većina insekata koji žive u našem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio život čoveka. Najčešći ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Međutim, ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije.
Pčela napada samo kada je ugrožena, i pri tom gubi žaoku i umire. Osa isto kao i pčela, bode samo u odbrani. Stršljen napada retko u samoodbrani, ili kada brani svoje gnezdo. Stršljen ima veću žaoku nego osa, i iz tog razloga i više boli.

Klinička slika

Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Na mestu uboda nastaje: intenzivan bol, edem, papula i svrab. U području genitalija i lica može nastati znatan edem (otok), a posebno je opasan ubod u unutrašnjost usta ili orofarinksa sa velikim otokom i opstrukcijom disajnih puteva.
Otrov pčele, ose i stršljena ima snažno lokalno iritativno i potencijalno opšte  toksično delovanje. Nakon uboda, koji je praćen najčešće bolom, pojavi se peckanje, a koža na ozleđenom mestu pocrveni. Po ubodu pojavljuju crveni pečati po telu, otok, otežano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tešku komplikaciju koja može dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuće lekove. Bez obzira što je ujed insekta u našem kraju bezopasan, on je sam po sebi neugodan, a nekiput može biti i način na koji se unesu u organizam klice zaraznih bolesti.Opšte toksično delovanje ispoljava se: u vidu hemolize i bubrežne insuficijencije ili
parasimpatomimetskom hiperaktivnošću, posebno nakon uboda stršljenja čiji otrov sadrži veću količinu acetilholina, što izaziva povraćanje, proliv, miozu (suženje zenica), salivaciju (lučenje pljuvačke), nemir.
U preosetljivih osoba moguć je pravi anafilaktički šok.

Kako reagovati

Ne treba dirati i češati obolelo mesto. Možete ga hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega komadić leda iz frižidera. Lokalno staviti oblogu sa ledom, kortikosteroidnu mast ili kremu.
Ukoliko se radi o ujedu pčela, trebalo bi pčelinju žaoku sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako nemojte da pokušavate da uhvatite žaoku pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda pčele, ose ili stršljena budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kaoš to su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena. Osobe kod kojih se takvi simptomi jave posle prvog ujeda često razviju preosetljivost, ili alergiju na otrov, a u tom slučaju ujed insekta naredni put može biti fatalan ukoliko se ne primeni hitno lečenje. Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja zbog toga. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.
Ako imate reakciju na ujed koja je barem malo jača od blagog bola i umerenog otoka, prijavite to lekaru koji će vam verovatno preporučiti testiranje na alergiju. Ukoliko se ustanovi da postoji alergija, verovatno ćete za sve izlaske napolje morati da nosite opremu protiv ujeda pčela, barem u sezoni kada ih ima. Preosetljivost na pčelinji otrov može da se javi i bez prethodnih znakova upozorenja, naročito kod malih beba. Ako se posle ujeda javi koprivnjača po celom telu, otežano disanje, promuklost, šištanje, jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, zadebljan jezik, naduvenost lica, vrtoglavica ili nesvestica, tražite hitnu medicinsku pomoć.

Reakcija lekara

Posle smirivanja lokalne reakcije, hladnim oblozima, ili kortikosteroidnim kremama terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ordiniraju se antihistaminici i kortikosteroidi.
U slučaju anafilaktičkog šoka odmah se ordinira intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. Zatim se u infuziji daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin, kardiotonici i dr. U najtežim slučajevima se daje kiseonik i mora da se izvrši traheotomija ili endotrahealna intubacija.

Opekotine

Povrede visokom temperaturom se najčešće događaju slučajno, na radnom mestu, u saobraćajnim i rudarskim nesrećama, požarima, ali nisu retke ni u domaćinstvu. Opekotine nastaju delovanjem vrelih tečnosti, para plamena, toplotnog zračenja, električne struje, hemikalija i radioaktivnog zračenja. Oštećenja mogu da zahvate različite slojeve tkiva. Lokalno dejstvo visoke temperature od plamena, toplog vazduha, užarenih predmeta, sa vidljivim posledicama sagorevanja izazivaju opekotine, a one nastale od vrele tečnosti i pare su oparotine.
Opekotine prema dubini klasifikujemo u četiri grupe:
Opekotine prvog stepena (combustio erythematosa)-ogledaju se u pojavi crvenila, koža je lako otečena, bolna i topla. Postoji eritem bez plikova i drugih oštećenja. Ove povrede skoro redovno iščezavaju posle nekoliko sati, a najdalje za 5 do 7 dana i ne ostavljaju nikakve tragove na koži.
Opekotine drugog stepena (combustio bullosa)-imaju izgled opekotine prvog stepena, ali se na nekim mestima razvijaju mehurovi (bule) ispunjeni bistrom i žućkastom tečnošću.Nakon 3 do 4 dana posle povrede bule se smanjuju, a za 10 do 12 dana obično iščezavaju.
Opekotine trećeg stepena (combustio necrotica)-podrazumeva nekrozu (izumiranje) pojedinih ili svih slojeva kože, a nekada i potkožnog i mišićnog tkiva. Nekroza može biti suva ili vlažna. Pri suvoj nekrozi kože je čvrsta, suva, crne ili mrko-smeđe boje, sa jasno vidljivom granicom povrede. Kod vlažne nekroze koža je otečena, žućkaste boje, vlažna, nekada pokrivena mehurima. Tkivo kod ovakvih opekotina ima izgled kuvanog ili pečenog mesa i žućkaste je boje.
Opekotine četvrtog stepena (carbonisatio)-označavaju potpuno ugljenisanje tkiva.
Klasifikacija prema površini izražava se pravilom devetke: glava, vrat i lice zauzimaju 9%, prednji deo grudnog koša zahvata 9%, zadnji deo grudnog koša zahvata 9%, trbuh spreda zahvata 9%, sedalni deo zahvata 9%, obe natkolenice zauzimaju 18% (2*9), obe potkolenice zahvataju 18%, obe ruke zahvataju 18%, perianalni predeo zauzima 1%.
Ukoliko je opečena površina veća utoliko je ozleda veća i smrtnost češća. Iskustvo je pokazalo da od opekotina sa preko 50% opečene površine tela nastupa smrt u 100% slučajeva. Prema tome, ozdravljenje je moguće samo pri ozledama čija površina zahvata nešto manje od 40% površine tela.

Kako reagovati

Povređenog uzneti iz ugroženog prostora i ugasiti zapaljenu odeću, gašenje se najbolje obavlja uvijanjem u ćebe i sl. ili valjanjem po zemlji. Ako gori benzin, najbolje je vatru gasiti peskom a nikako vodom. Kada se vatra ugasi, pažljivo skinuti delove odela osim onih slepljenih za kožu, nasilno skidanje tih delova uzrokuje jake bolove i zajedno s delovima odela ljušte se i delovi tkiva. Odeću treba skidati paranjem po šavovima. Opečenu površinu treba što pre prekriti sterilnom gazom ili zavojem. Na opekotine ne stavljati masti, prašak i slično! Povređenom dati da pije što više tečnostti (1l vode+ 1g kuhinjske soli + 1,5g sode bikarbone)
Reakcija lekara
Posle obrade rane treba sprovesti antitetanusnu zaštitu, u mišić dati analgetik, hemijske povrede isprati vodom, oštećene ekstremitete lako podići i imobilisati. U borbi protiv šoka dati infuzije fiziološkog rastvora. Kod većih opekotina povređenog što pre hospitalizovati.

Suncanica

Sunčanica je akutno oštećenje mozga izazvano sunčevim zračenjem. Izloženost glave suncu bez kape i sl. dešava se samo u letnjem periodu kod izlaganja u vremenu najjačeg zračenja, od 11 do 16 časova. Nisu svi ljudi podjednako osetljivi na zračenje, čak to nije ni ista osoba u različitim uslovima. Razvoju encefalopatije (blag edem mozga) podložne su labilne osobe, posle bolesti i povrede, osobe u alkoholisanom stanju, ćelave osobe itd.

Klinička slika

Posle latentnog perioda koji traje 6-12 časova (može i nešto duže) javlja se ošamućenost, glavobolja, mlitavost, crvenilo lica, muka, povraćanje koje ne donosi olakšanje. Kasnije se javlja nesvestica, halucinacije, nekada i grčevi, ukočen vrat. Sunčanica je vrlo ozbiljno stanje koje može završiti dugotrajnom nesvesticom, a na kraju i komom i smrću.
Kako reagovati
Ako je povređeni i dalje izložen suncu, preneti ga u hlad, osloboditi od suvišne odeće i rashlađivati. U svim slučajevim stavljati hladne obloge na čelo i na glavu, a preporučuje se i stavljanje kese sa ledom. Ako je povređeni pri svesti, dati hladne napitke. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, sa hlađenjem se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati u normalu, odnosno kada padne ispod 38°C.

Reakcija lekara

Protiv glavobolje može se dati u mišić analgetik u kombinaciji sa antiemetikom. Dati u mišić kortikosteroid. Ako je povređeni u komi staviti ga na bok (koma položaj). Bolesnika što pre transportovati u bolnicu, gde se daje infuzija manitola.

Posle sunčanice se obično javljaju: glavobolja koja može potrajati danima, preostljivost na zvučne i vizuelne nadražaje, šum u ušima, razdražljivost i opšte nezadovoljstvo. Bolesnik se mora odmarati u zamračenoj i prohladnoj prostoriji, u mirnom okruženju bez televizora i kompjutera.

Prevencija

Sunčanicu možete izbeći ukoliko koristite dobru zaštitu za glavu. Nabavite slamnati šešir širokog oboda koji će vas štititi od direktnog uticaja sunca. Ukoliko na suncu boravite duže vreme (na primer za vreme poljskih radova ili na jedrilici) redovno rashlađujete kosu, glavu i potiljak vodom. Pijte puno hladne tečnosti kako biste rashladili telo iznutra - i odmarajte se dovoljno.

Gusenje stranim telom

Među uzrocima smrti zbog nesretnih slučajeva, gušenje stranim telom zauzima visoko šesto mesto. Najčešće se stranim telom guše deca u prve tri godine života, zatim stariji ljudi. Deca udahnu strano telo najčešće u periodu kada s tečne i kašaste prelaze na čvrstu hranu, ili kad stavljaju u usta sve što dohvate jer u to doba još ne razlikuju hranu od raznih predmeta i igračaka. Stariji ljudi udahnu strano telo jer su im oslabili refleksi gutanja, pa zalogaj ili veštačka vilica mogu da zapadnu u disajne puteve.Kada se strano telo zaglavi u ždrelu, potpuno ili delimično zatvara otvor dušnika, onemogućavajući protok vazduha. Najraznovrsnija su strana tela koja mogu dovesti do opstrukcije disajnih puteva: nesvarena hrana, igračke, zrnevlje, delovi proteza, izvađen ili izbijen zub, veći ugrušak posle intervencija u usnoj duplji i dr.
Zatvaranje ždrela i grkljana nesvarenom hranom sreće se kod osoba s poremećenim refleksom gutanja, kod senilnih, mentalno retardiranih i alkoholisanih lica a ponekad i kod dece.
Začepljenje dušnika i dušnica udahnutim stranim sadržajem dovodi do njihovog potpunog ili delimičnog zatvaranja, što se manifestuje naglim prestankom disanja, ili otežanim disanjem kod delimične opstrukcije. Udahnuto strano telo može biti u čvrstom (igračke, zrnevlje, zemlja, pesak), kašastom (mulj, blato, želudačni sadržaj) i polutečnom ili tečnom stanju (krv).
Klinička slika

Pri delimičnoj neprolaznosti čuje se hrapavo disanje, otežano se uzima vazduh, postoji nadražajni kašalj, glas je izobličen. Obično pomažu snažno kašljanje i čvrsti udarci po leđima među lopaticama. Pri potpunoj neprolaznosti unesrećeni ne diše, ne kašlje, ne može da govori. Trči u paničnom strahu, prvo pobledi pa poplavi. Zbog manjka kiseonika u mozgu, za pola minuta gubi svest, potom prestaje rad srca i smrt nastupi za 4-7 minuta.

Kako reagovati

Osoba kojoj je deo disajnih puteva potpuno neprolazan, može se spasiti ako joj se može pomoći u najkraćem mogućem roku. Kao prvo, primenjuje se Heimlichov zahvat. To je oprobana metoda koja uspeva u većini slučajeva, ali nije bezopasna. Naime, presnažan pritisak na trbuh može povrediti želudac, jetru ili slezinu. Zato snagu pritiska treba prilagoditi konstituciji osobe koja se guši.
Osobi koja stoji ili sedi zatvorenom šakom se pritisne snažno i naglo preko sredine između donje ivice grudne  kosti i pupka, I obuhvati se dlnom druge šake. Brzo i snažno se pritiska trbuh prema unutra i gore. Pritom se ne sme pritiskati koštani vrh grudne kosti, tako se smanjuje mogućnost povređivanja organa u unutrašnosti grudnog koša. Izvede se pet pritiska u dubinu i tako se vazduh iz pluća kroz dušnik potisne do grkljana. Taj pritisak vazduha trebao bi izbaciti strano telo. Posle prvih pet zahvata, može se pokušati s pet snažnih udaraca između lopatica. Zatim se opet pokušava s pet Heimlichovih zahvata. Samo kod gojaznih ljudi i trudnica se ne može obuhvatiti to područje, pa se pritiska preko donje trećine grudne kosti, preko mesta gde se inače vrši pritisak pri spoljašnjoj masaži srca. Heimlichovi zahvati se rade ili do uspešnog izbacivanja stranog tela ili dok osoba ne izgubi svest. Tada treba rukom očistiti ždrelo i osobu staviti u bočni položaj (ako diše nakon što smo izvadili strano telo,). Ako smo izvadili strano telo, a osoba ne diše, treba joj dati veštačko disanje.
Ako je osoba bez svesti, prvo se opet primeni pet Heimlichovih zahvata. Tada se prstima, vrlo oprezno da se strano telo ne utisne još dublje, pokušava izvući kraj stranog tela iz grkljana. Ako nema nikoga da pomogne, unesrećena osoba može sama da se baci na ivicu naslona stolice, ili na nešto slično, delom trbuha između pupka i donje ivice grudne kosti, ili se najpre sama pritiska šakom obuhvaćenom dlanom druge ruke.
Isto kao i s odraslim ljudima radi se i s decom između 1. i 8. godine starosti, ali dlanom samo jedne ruke. Kod dece u prvoj godini života počinje se sa pet udaraca u leđa među lopaticama. Ako to ne uspe, primenjuje se Heimlichov zahvat, ali ne kao kod odraslih već kao pri spoljašnjoj masaži srca, preko sredine srednje trećine grudne kosti (između bradavica), s dva prsta. Vađenje stranog tela koji viri iz grkljana kod malog deteta vrlo je rizično jer se lako može ugurati dublje. Malu decu i odojčad, ako su u nesvesti, treba položiti trbuhom na jednu ruku s glavom blago spuštenom prema dole, a drugom rukom lagano udarati među lopatice. Nakon toga okrenite ga tako da leži leđima na vašoj podlaktici i pritisnite na grudnu kost sa dva prsta. Nikada ne pritiskajte trbuh!