ANTIOKSIDANTI
ŠTA SU ANTIOKSIDANTI?
Antioksidanti su prirodne supstance koje se nalaze u vitaminima, mineralima i drugim jedinjenjima u hrani.
Veruje se da pomažu pri sprečavanju oboljenja neutrališući slobodne radikale, supstance koje dovode do
oštećenja u organizmu. Slobodni radikali se u orgnizmu formiraju pri ćelijskom disanju , ali i u zagađenoj
spoljašnjoj sredini (na pr. duvanski dim, zračenje). Adekvatna količina antioksidanata je neophodna da bi se
sprečila oštećenja ćelija koje izazivaju slobodni radikali.
Slobodni radikali su molekuli koji oštećuju ćelije i mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti, putem
oksidacije holesterola. Oksidacijom lipida male molekulske gustine (LDL”loš” holesterol), nastaju masne
naslage na zidovima arterija (aterioskleroza), koje usporavaju ili blokiraju protok krvi do srca. Slobodni
radikali su jedan od najpoznatijih faktora koji dovodi do pojave kancera, izazivači su inflamatornih stanja
kao što je artritis i u velikoj meri su odgovorni za proces starenja. Organizam je neprekidno izložen
negativnom uticaju slobodnih radikala iz spoljašnje sredine (duvanski dim, zagođenost vazduha,
ultraviolentno zračenje). Antioksidanti takođe smanjuju oštećenja organizma nastalih pod dejstvom
slobodnih radikala iz zagadnjene spoljašnje sredine.
Antioksidanti se nalaze u mnogim namirnicama. Ovo uključuje voće i povrće, koštunjavo voće, žitarice,
meso, živinu i ribu. Najpoznatiji antioksidanti su Selen, Koenzima Q-10, Ekstrakt Abies albe, Pyknogenol,
Vitamin A, Vitamin C, Vitamin E, Beta-karoten, Lutein, Likopen,
KAKO DELUJU?
Dejstvo antioksidanata zasniva se na usporavanju oksidativnih procesa slobodnih radikala, koji mogu
dovesti do ćelijskih oštećenja što je uzrok nastanka mnogih bolesti, kao što su bolest srca ili dijabetes. Oni
takođe utiču na jačanje imunog sistema i smanjenje rizika od nastanka infekcija i kancera.
Kad presečemo jabuku ona vremenom počinje da tamni, ali ako je stavimo u sok od pomorandže, koji
sadrži vitamin C, ona će ostati bela. Na sličan način antioksidanti deluju u našem organizmu.
Raznovrsnom ishranom unosimo određenu količinu antioksidanata u organizam.
ANTIOKSIDANTI USPORAVAJU STARENJE
SLOBODNI RADIKALI I TEORIJA STARENJA:
Oksidativni stres postepeno dovodi do disfunkcija ćelija i na kraju do njihove smrti.
On se definiše kao disbalans između oksidanasa i/ili slobodnih radikala sa jedne strane i antioksidativnog
sistema sa druge. Kiseonik koji je neophodan našem organizmu, indirektno može imati negativne efkete
kao što su stvaranje slobodnih radikala koji su štetni za ćelije. Mesto dejstva slobodnih radikala je ćelijska
membrana, preciznije nezasićene masne kiseline koje se u njoj nalaze, a osetljive su na proces oksidacije,
što dovodi do oštećenja ćelije.
Izvori: Antioxidants to slow aging, facts and perspectives. Bonnefoy M, Drai J, Kostka T. Service de
médecine gériatrique, Pavillon Michel Perret. CH.
KRATAK OPIS
POJEDINIH ANTIOKSIDANSA
VITAMIN A
Vitamin A - je liposolubilan vitamin. Može biti biljnog i životinjskog porekla. U biljkama se nalazi u obojenom
voću i povrću, a u namirnicama životinjskog porekla u jetri i mleku. Može se naći u manjim količinama i u
žitaricama.
Vitamin A omogućava pravilan rast i razvoj zuba, skeleta i mekog tkiva, mukoznih membrana i kože.
Poznat je i pod nazivom retinol, jer učestvuje u stvaranju pigmenta koji se nalazi u retini oka. Doprinosi
boljoj funkciji oka, akomodaciji pri promeni jačine svetla.
Igra značajnu ulogu u periodu trudnoće i dojenja.
Retinol je aktivan oblik vitamina A. Nalazi se u životinjskoj jetri i punomasnom mleku. Karotenoidi su tamno obojeni delovi biljaka iz kojih nastaje aktivni oblik vitamina A. Jedan od poznatijih
karotenoida je betakaroten, antioksidant koji štiti ćlije od oštećenja izazvanim slobodnim radikalima.
Ako ne unosimo dovoljne količine vitamina A, naš organizam je podložniji infekcijama i problemima sa
vidom.
Preveliki unos vitamina A (hipervitaminoza), može dovesti do oboljenja, a u trudnoći i do defekta ploda.
Akutno trovanje nastaje kada osoba uzme više stotina hiljada UI(internacionalnih jedinica) vitamina A.
Simptomi hroničnog trovanja vitaminom pojavljuju se kod odraslih koji redovno uzimaju vise od 25000UI
dnevno. Bebe i deca su mnogo osetljiviji i oboljenja nastaju sa znatno manjim unosom vitamina, pa čak i
korišćenjem krema koje sadrže retinol.
Povećana količina beta-karotena može promeniti boju kože u žutu ili narandžastu, a prestankom unosa
boja se vraća u normalu.
VITAMIN C
Vitamin C je hidro-solubilan vitamin, koji je neophodan za pravilan rast i razvoj (koža,kosti i vezivno tkivo).
Ima važnu ulogu u apsorpciji gvožđa.
Vitamin C se nalazi u voću i povrću. Dobri izvor su citrusi, crvena i zelena paprika, paradajz, brokoli, kupus.
Pošto se rastvara u vodi, prevelika količina vitamina C koja se unese, nije štetna, jer se višak izlučuje
urinom.
Neophodan je za formiranje kolagena, proteina koji ulazi u sastav kože, tetiva , ligamenata i krvnih sudova.
Od suštinskog je značaja za zarastanje rana, za popravku i održavanje hrskavice, kostiju i zuba.
Važno je unositi dovoljnu količinu ovog vitamina putem hrane.
Trovanje vitamina C je retkost, jer se ne akomulira u organizmu, već se višak izbacuje urinom. Međutim,
unos veći od 2000mg dnevno može dovesti do bolova u stomaku i dijareje.
Avitaminiza (nedovoljan unos vitamina C), uzrokuje čitav niz simptoma:
gingivitis (upala desni)
krvarenje desni
gruba i suva koža
suva i lomljiva kosa
usporeno zarastanje rana
usporeno zgrušavanje krvi
pojava modrica
propadanje zuba
anemija
oslabljen imunitet
povećanje telesna mase usled usporenog metabolizma
Težak oblik nedostatka vitamina C poznat je kao skorbut, koji se uglavnom javlja kod starijih ili neuhranjenih
osoba.
Povećan unos vitamina C neophodan je trudnicama, dojiljama, pušačima, ljudima koji se oporavljaju posle
operacija, od opekotina. Vitamin C treba da se unosi svaki dan, jer se ne zadržava u organizmu.
VITAMIN E
Vitamin E je lipo-solubilan vitamin koji deluje kao antioksidant.
Igra važnu ulogu u našem imunom sistemu i metaboličkim procesima. Dobri izvori vitamina E su biljna ulja,
margarin, orasi, semenke, povrće i neke zitarice. Većina ljudi uzima dovoljne količine ovog vitamina putem
hrane. Ljudi sa određenim poremećajima, kao što su bolesti jetre, cistična fibroza i Kronova bolest imaju
povećanu potrebu za ovim vitaminom.
Vitamin E je antioksidant koji štiti tkiva od oštećenja izazvanih dejsvom slobodnih radikala. Slobodni
radikali mogu da oštete ćelije, tkiva i organe, a veruje se da igraju važnu ulogu u procesu starenja. Vitamin E
je važan u formiranju crvenih krvnih zrnaca i pomaže organizmu da iskoristi vitamin K.Vitamin E štiti srce.
Najbolji način da organizmu obezbedite dovoljnu količinu vitamina E je da jedete raznovrsnu i uravnoteženu
hranu.
SELEN
Selen je mineral. On je antioksidant koga organizam dobija najvećim delom putem hrane. Količina selena u
hrani zavisi od mesta i načina gajenja namirnica. Krabe, jetra, riba, živina i pšenica su generalno dobri izvori
selena. Količina selena u zemljištu varira, pa samim tim i u biljkama koje se gaje na njima. Selen se koristi
kod oboljenja srca i krvnih sudova, uključujući moždani udar i ateriosklerozu. Koristi se za prevenciju raka
prostate, želuca, kože, pluća. Prepoučuje se kod smanjene aktivnosti tiroidne žlezde, osteoartritisa,
reumatoidnog artritisa, makularne degradacije, polenske groznice, neplodnosti, sindroma hroničnog umora,
poremećaja raspoloženja, trovanja arsenom i sprečavanja pobačaja. Selen se takođe koristi za sprečavanje
ozbiljnih komplikacija i smrti kod povreda glave i opekotina. Takođe se koristi za prevenciju ptičijeg gripa,
lečenje HIV/AIDS-a, kao i smanjenja neželjenih efekata hemoterapije.
Neke reference
1.Suplementacija selenom kod bolesnika sa teškim akutnim pankreatitisom. Kocan L, Firment J, Simonová J,
Vasková J, Guzy J. I. Klinika anesteziológie a intenzívnej medicíny, Univerzálna nemocnica L. Pasteura,
Kosice, Slovenská republika.
2. Ishrana i psorijaza. Ricketts JR, Rothe MJ, Grant-Kels JM. . Department of Dermatology, University of
Connecticut Health Center, 21 South Rd, Farmington, CT 06030, USA.
3. Uloga selena u HIV infekcijama. Stone CA, Kawai K, Kupka R, Fawzi WW. School of Public Health, University
of Alabama at Birmingham, Birmingham, Alabama, USA.
KOENZIM Q10 (CoQ10)
Koenzim Q10 je supstanca sličana vitaminu pronađena u ljudskom organizmu, najviše u srcu, jetri,
bubrezima i pankreasu. Ima antioksidativnu aktivnost. U organizam ga unosimo kroz meso i plodove mora.
Može se sintetisati u labaratoriji i koristi se kao lek. Koristi se za lečenje srca i krvnih sudova u uslovima kao
što su insuficijencija rada srca, bol u grudima (angina), visok krvni pritisak i srčanih problema vezanih za
terapiju kancera. Takođe se koristi kod dijabetesa, oboljenja desni (direktno se nanosi na desni) , kancera
dojke, Hantingtonove bolesti, Parkinsonove bolesti, mišicne distrofije, sindroma hroničnog umora i Lajmske
bolesti. Veruje se da koenzim Q10 sprečava gubitak kose, usled uzimanja varfarina, leka koji se koristi za
sprečavanje zgrušavanja krvi.
Koenzim Q10 se koristi i za povećanje energije, jer ima ulogu u proizvodnji ATP molekula u ćelijama, koji ima
funkciju kao punjenje za bateriju u prenosu energije.
Koenzim Q10 se koristi za lečenje naslednih i stečenih poremećaja koji ograničavaju proizvodnju energije u
ćelijama (mitohondrijalni poremećaj), kao i za poboljšanje performansi za vežbanje. Koristi se za jačanje
imuniteta osoba sa HIV-om, muškog infertiliteta, migrena, bola u mišićima izazvanog korišćenjem statina
(lekova za sniženje holesterola). Smatra se da može da produži životni vek, jer je njegov nivo najviši u prvih
20 godina života, a posle opada. U 80 godina nivo koenzima Q10 može biti manji nego na rođenju.
Prvi put je identifikovan 1957. Danas ga koriste milioni ljudi u Japanu za bolesti srca, posebo za srčanu
insuficijenciju. Koristi se i u Evropi i Rusiji. Koenzim Q10 se dobija fermentacijum iz šećerne repe i trske sa
posebnim sojevima kvasca.
Koenzim Q10 je neophodan za pravilno funkcionisanje mnogih organa i hemijiskih reakcija u organizmu, jer
obezbeđuje dovoljnu količinu energije u ćelijama. Ljudi sa određenim bolestima, kao što su srčana
insuficijencija, visok krvni pritisak, paradentoza, Parkinsonova bolest, neke bolesti mišića i AIDS-a, imaju
niži nivo koenzima Q10.
Neke reference:
1. Efekti dugotrajne terapije antioksidantima ( vitamin C, vitamin E, koenzim Q 10 i selen) kod bolesnika sa
više faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti. Shargorodsky M, Debby O, Matas Z, Zimlichman R.
2. Anti angiogeni potencijal koenzima Q 10, riboflavina i niacina kod pacijenata sa karcinomom dojke koji su
pod terapijom tamoksifenom. Premkumar VG, Yuvaraj S, Sathish S, Shanthi P, Sachdanandam P.
Department of Medical Biochemistry, DR. A.L.M. Post-Graduate, Institute of Basic Medical Sciences,
University of Madras, Taramani Campus, Chennai, India.
PYCNOGENOL
Pycnogenol je zaštićeno ime za proizvod(ekstrakt) koji potiče od borove kore poznat kao Pinus pinaster.
Aktivni sastojci pycnogenola mogu se izdvojiti i iz drugih izvora, uključujući i srebrnu jelu, bor, ljusku
kikirikija, seme grožđa i koru hamamelisa. Pycnogenol se koristi za lečenje problema sa cirkulacijom,
alergijama, astmom, zujanjem u ušima, visokim krvnim pritiskom, bolom u mišićima, osteoartritisom,
dijabetesom, poremećajem pažnje-hiperaktivnost (ADHD), bolestima ženskog reproduktivnog
sistema(endometrioza), simptomima menopauze, bolnim menstruacijama, erektilnom disfunkcijom i
bolestima oka(retinopatije). Takođe se koristi za sprečavanje poremećaja rada srca i krvnih sudova,
uključujući i moždani udar i proširene vene. Pycnogenol se koristi za usporavanje procesa starenja,
održavanje zdrave kože, poboljšanja sportske izdržljivosti i poboljšanju muške plodnosti.
Pycnogenol i koenzim Q10 su važna terapijiska dopuna kod bolesti srca (insuficijencija) sa dobrim učinkom,
a bez neželjenih dejstava.
Neke reference:
Proučavanje Pycnogenola® u kombinaciji sa koenzimom Q10 kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom
(NYHA II/III). Belcaro Gko, Cesarone MR, Dugall M, Hosoi M, Ippolito E, Bavera P, Grossi MG. Panminerva Med.
2010 Jun;52 (2 Suppl 1):21-5.
Tretiranje erektilne disfunkcije sa pycnogenolom i L-argininom. Stanislavov R, Nikolova V.J Sex Marital Ther.
2003 May-Jun;29(3):207-13.
Redukcija faktora kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa diabetesom tipa 2 tretiranih pycnogenolom.
Zibadi S, Rohdewald PJ, Park D, Watson RR. Nutritional Sciences Department, The University of Arizona,
Tucson, AZ 85721, USA.
Izvori: NIH: National Institutes of Health Office of Dietary Supplements USA Medline Plus - US National
STUDIJE
Veliki broj studija sprovedenih u prethodnim decenijama dokazuje važnost i prednost korišćenja
antioksidanata. Za ovaj materijal smo odabrali samo nekoliko takvih studija.
ANTIOKSIDANTI ZA BOLJE ZDRAVLJE KOSTIJU U BORBI PROTIV OSTEOARTRITISA
Povećan unos voća i antioksidanata koje sadrži, vitamini C i E, mogu da poboljšaju zdravlje kostiju i
redukuju rizik od osteoartritisa.
"Naša studija dokazuje povoljan uticaj uzimanja vitamina C na smanjenje veličine i broja lezija koštane
srži, kao i značaj za patogenezu osteoartritisa kolena," navodi vodeći autor Juanjuan Vang sa Univerziteta
Monaš.
Oko sedam i po miliona ljudi u Velikoj Britaniji ima trajne zdravstvene probleme zbog artritisa. Oko 206
miliona radnih dana je izgubljeno u Velikoj Britaniji u periodu 1999.-2000., što je jednako £18 biliona (€26
biliona) neostvarenog profita.
Nova istraživanja objavljena u „Artitis: Istraživanja&Terapija “, koja su obuhvatila 293 zdrave odrasle osobe
(prosečnog uzrasta 58 godina), koji nisu imali bolove u kolenima ili povrede, odgovorile su na upitnik od 121
pitanja o proceni unosa antioksidanata.
Deset godina pošto su studije započete, naučnici su izmerili zapreminu hrskavice, površinu okoštavanja,
defekte na hrskavici i pojavu koštanih lezija uz pomoć magnetne rezonance.
Pojačano uzimanje vitamina C je doprinelo smanjenju koštanih lezija i površine okoštavanja za 50%.
Uzimanje voća je takođe uzrokovalo smanjenje okoštavanja tibijalnog platoa i na 28% redukovalo pojave
koštanih lezija. Ni voće ni vitamin C nisu dovedene u vezu sa merenjima na hrskavici.
Povećano uzimanje karotenoida luteina i zeaksantina umanjilo je rizik od defekta hrskavice i do 29%, dok je
uzimanje beta-kriptoksantina pomoglo manje okoštavanja tibijalnog platoa.
Istraživanja pokazuju da uticaj ishrane na strukturu kolena vrlo je kompleksan.
“Naša istraživanja ukazuju na direktan uticaj vitamina C pre na kost pre nego hrskavicu”
“Iako su vitamin C i vitamin E poznati potentni antioksidanti, s obzirom da je u ovoj studiji
prikazan drugačiji njihov uticaj na koštano tkivo, mehanizam može biti drugačiji delovanja u ovoj situaciji
od mehanizma njihovog delovanja u svojstvu antioksidanata".
, navodi se u izveštaju.
U stvari, Vang i saradnici su sugerisali da vitamin C prati hidroksilacija lizina i prolina, i stoga može da se
razmatra kao potrebni nutrient u unakrsnom povezivanju vlakana kolagena u koštanom tkivu.
“Ova zapažanja potvrđuju dietetske preporuke za veći unos voća. Iako bi morali da potvrdimo naša
otkrića morala većim višegodišnjim proučavanjima, ipak ona demonstriraju moć dietetske ishrane da se modifikuje rizik od osteoartritisa”
ANTIOKSIDANTI MOGU POBOLJŠATI ZDRAVLJE SRCA I METABOLIZAM
“Ovaj povoljan uticaj na vaskularni sistem uslovljen je poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida kao i
značajnim smanjenjem krvnog pritiska”,“igra ključnu ulogu kao prenosilac
elektrona u oksidativnoj fosforilaciji mitohondrije, poboljšavajući endotelnu disfunkciju kod
dijabetičara”.“obezbeđuje značajnu zaštitu,
ANTIOKSIDANTI MOGU POBOLJŠATI ZDRAVLJE SRCA I METABOLIZAM
“Ovaj povoljan uticaj na vaskularni sistem uslovljen je poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida kao i
značajnim smanjenjem krvnog pritiska”,
“igra ključnu ulogu kao prenosilac
elektrona u oksidativnoj fosforilaciji mitohondrije, poboljšavajući endotelnu disfunkciju kod
dijabetičara”.
“obezbeđuje značajnu zaštitu, zaključuju istraživači.
"Delovanje antioksinanata na hrskavicu kolena i koštano tkivo kod zdravih osoba srednjeg uzrasta:
međusekcijske studije"
Autori: Y. Wang, A.M. Hodge, A.E. Wluka, D.R. English, G.G. Giles, R. O'Sullivan, A. Forbes and F.M. Cicuttini
Dugotrajnim uzimanjem antioksidanata može se povoljno uticati na metabolizam šećera i masti i
poboljšati zdravlje srca jačanjem fleksibilnosti arterija, pokazuju najnovija istraživanja.
Dnevno unošenje vitamina C, vitamina E, koenzima Q10 i selena značajno pomažu elastičnost arterijskog
zida i regulišu nivo HDL holesterola kod osoba izloženih višestrukim kardiovaskularnim faktorima rizika,
prema otkriću objavljenom u “Nutrition & Metabolism”.
“Ovaj povoljan uticaj na vaskularni sistem uslovljen je poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida kao i
značajnim smanjenjem krvnog pritiska”tvrdi vodeći istraživač Rojven Cimlihman iz Medicinskog Centra Volfson, Izrael.
Ispitivanje je obuhvatilo 70 osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, niskim nivoom HDL
holesterola i pušače. Prosečan uzrast ispitanika je 62 godine. Nasumično odabranim ispitanicima davan je
placebo, a drugoj grupi dnevna doza antioksidanata sa sadržajem vitamina C (1000 mg dnevno), vitamina E
(400 IU dnevno), koenzima Q10 (120 mg dnevno) i selena (200 mikrograma dnevno).
Nakon šest meseci naučnici su primetili da se indeks elastičnosti arterija kod osoba u grupi primalaca
antioksidanata značajno poboljšao pri merenju elastičnosti odnosno zdravlja krvnih sudova. Najveći
zabeležen indeks elastičnosti arterija je izneo od 11 do 12.7 ml/mm Hg x100, dok kod osoba koje su uzimali
placebo promene nisu primećene.
Osim toga, značajno se poboljšao i sistolni i diastolni krvni pritisak, sa nekadašnjih 145.2 do 136.1 mmHg
pokazatelj se spustio na 78.4 do 75.0 mmHg, prema dokazima istraživača.
Značano poboljšanje je primečeno kod nivoa HDL holesterola kod grupe primalaca antioksidanata, prema
istraživanjima, dok u grupi koja je primala placebo to nije primećeno.
Kako to?
Objašnjavajući potencijalne mehanizme delovanja, izraelski naučnici utvrdili su da je u prethodnim
studijama dokazano da vitamini C i E štite DNK od oštećenja, povećavaju antioksidativnu odbranu i vraćaju
zdravlje ćelijama krvih sudova (endotela). Pored toga, koenzim Q10
“igra ključnu ulogu kao prenosilac elektrona u oksidativnoj fosforilaciji mitohondrije, poboljšavajući endotelnu disfunkciju kod dijabetičara”.Osim toga, primetili su da selen u svojstvu različitih antioksidativnih enzima
“obezbeđuje značajnu zaštitu endotela koronarne arterije od oštećenja izazvanog oksidativnim stresom”.
Ograničenja
Profesor Cimlihman i njegovi saradnici navode da njihove studije imaju nekoliko ograničenja uključujući i
relativno mali broj učesnika. Pored toga, nije sprovođeno merenje koncentracije antioksidanata u krvi, tako
da nema indikacije da li su dodaci dobro usklađeni prema učesnicima.
“Pošto je ova studija fokusirana na pacijente sa višestrukim faktorima rizika od kardiovaskularnih
obolenja, primena naših otkrića na ostaloj populaciji ostaje neproverena” dodali su.
Izvor: Nutrition & MetabolismRaspoloživ za pristup i preuzimanje na strani:
http://www.nutritionandmetabolism.com/
“Uticaj dugoročnog tretmana antioksidantima (vitamin C, vitamin E, koenzim Q10 i selen) na popustljivost
arterija, humoralne faktore i inflamatorne markere na pacijente sa višestrukim faktorima rizika od
kardiovaskularnih obolenja”. Autori: M. Shargorodsky, O. Debbi, Z. Matas, R. Zimlichman
ŠTA SU ANTIOKSIDANTI?
Antioksidanti su prirodne supstance koje se nalaze u vitaminima, mineralima i drugim jedinjenjima u hrani.
Veruje se da pomažu pri sprečavanju oboljenja neutrališući slobodne radikale, supstance koje dovode do
oštećenja u organizmu. Slobodni radikali se u orgnizmu formiraju pri ćelijskom disanju , ali i u zagađenoj
spoljašnjoj sredini (na pr. duvanski dim, zračenje). Adekvatna količina antioksidanata je neophodna da bi se
sprečila oštećenja ćelija koje izazivaju slobodni radikali.
Slobodni radikali su molekuli koji oštećuju ćelije i mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti, putem
oksidacije holesterola. Oksidacijom lipida male molekulske gustine (LDL”loš” holesterol), nastaju masne
naslage na zidovima arterija (aterioskleroza), koje usporavaju ili blokiraju protok krvi do srca. Slobodni
radikali su jedan od najpoznatijih faktora koji dovodi do pojave kancera, izazivači su inflamatornih stanja
kao što je artritis i u velikoj meri su odgovorni za proces starenja. Organizam je neprekidno izložen
negativnom uticaju slobodnih radikala iz spoljašnje sredine (duvanski dim, zagođenost vazduha,
ultraviolentno zračenje). Antioksidanti takođe smanjuju oštećenja organizma nastalih pod dejstvom
slobodnih radikala iz zagadnjene spoljašnje sredine.
Antioksidanti se nalaze u mnogim namirnicama. Ovo uključuje voće i povrće, koštunjavo voće, žitarice,
meso, živinu i ribu. Najpoznatiji antioksidanti su Selen, Koenzima Q-10, Ekstrakt Abies albe, Pyknogenol,
Vitamin A, Vitamin C, Vitamin E, Beta-karoten, Lutein, Likopen,
KAKO DELUJU?
Dejstvo antioksidanata zasniva se na usporavanju oksidativnih procesa slobodnih radikala, koji mogu
dovesti do ćelijskih oštećenja što je uzrok nastanka mnogih bolesti, kao što su bolest srca ili dijabetes. Oni
takođe utiču na jačanje imunog sistema i smanjenje rizika od nastanka infekcija i kancera.
Kad presečemo jabuku ona vremenom počinje da tamni, ali ako je stavimo u sok od pomorandže, koji
sadrži vitamin C, ona će ostati bela. Na sličan način antioksidanti deluju u našem organizmu.
Raznovrsnom ishranom unosimo određenu količinu antioksidanata u organizam.
ANTIOKSIDANTI USPORAVAJU STARENJE
SLOBODNI RADIKALI I TEORIJA STARENJA:
Oksidativni stres postepeno dovodi do disfunkcija ćelija i na kraju do njihove smrti.
On se definiše kao disbalans između oksidanasa i/ili slobodnih radikala sa jedne strane i antioksidativnog
sistema sa druge. Kiseonik koji je neophodan našem organizmu, indirektno može imati negativne efkete
kao što su stvaranje slobodnih radikala koji su štetni za ćelije. Mesto dejstva slobodnih radikala je ćelijska
membrana, preciznije nezasićene masne kiseline koje se u njoj nalaze, a osetljive su na proces oksidacije,
što dovodi do oštećenja ćelije.
Izvori: Antioxidants to slow aging, facts and perspectives. Bonnefoy M, Drai J, Kostka T. Service de
médecine gériatrique, Pavillon Michel Perret. CH.
KRATAK OPIS
POJEDINIH ANTIOKSIDANSA
VITAMIN A
Vitamin A - je liposolubilan vitamin. Može biti biljnog i životinjskog porekla. U biljkama se nalazi u obojenom
voću i povrću, a u namirnicama životinjskog porekla u jetri i mleku. Može se naći u manjim količinama i u
žitaricama.
Vitamin A omogućava pravilan rast i razvoj zuba, skeleta i mekog tkiva, mukoznih membrana i kože.
Poznat je i pod nazivom retinol, jer učestvuje u stvaranju pigmenta koji se nalazi u retini oka. Doprinosi
boljoj funkciji oka, akomodaciji pri promeni jačine svetla.
Igra značajnu ulogu u periodu trudnoće i dojenja.
Retinol je aktivan oblik vitamina A. Nalazi se u životinjskoj jetri i punomasnom mleku. Karotenoidi su tamno obojeni delovi biljaka iz kojih nastaje aktivni oblik vitamina A. Jedan od poznatijih
karotenoida je betakaroten, antioksidant koji štiti ćlije od oštećenja izazvanim slobodnim radikalima.
Ako ne unosimo dovoljne količine vitamina A, naš organizam je podložniji infekcijama i problemima sa
vidom.
Preveliki unos vitamina A (hipervitaminoza), može dovesti do oboljenja, a u trudnoći i do defekta ploda.
Akutno trovanje nastaje kada osoba uzme više stotina hiljada UI(internacionalnih jedinica) vitamina A.
Simptomi hroničnog trovanja vitaminom pojavljuju se kod odraslih koji redovno uzimaju vise od 25000UI
dnevno. Bebe i deca su mnogo osetljiviji i oboljenja nastaju sa znatno manjim unosom vitamina, pa čak i
korišćenjem krema koje sadrže retinol.
Povećana količina beta-karotena može promeniti boju kože u žutu ili narandžastu, a prestankom unosa
boja se vraća u normalu.
VITAMIN C
Vitamin C je hidro-solubilan vitamin, koji je neophodan za pravilan rast i razvoj (koža,kosti i vezivno tkivo).
Ima važnu ulogu u apsorpciji gvožđa.
Vitamin C se nalazi u voću i povrću. Dobri izvor su citrusi, crvena i zelena paprika, paradajz, brokoli, kupus.
Pošto se rastvara u vodi, prevelika količina vitamina C koja se unese, nije štetna, jer se višak izlučuje
urinom.
Neophodan je za formiranje kolagena, proteina koji ulazi u sastav kože, tetiva , ligamenata i krvnih sudova.
Od suštinskog je značaja za zarastanje rana, za popravku i održavanje hrskavice, kostiju i zuba.
Važno je unositi dovoljnu količinu ovog vitamina putem hrane.
Trovanje vitamina C je retkost, jer se ne akomulira u organizmu, već se višak izbacuje urinom. Međutim,
unos veći od 2000mg dnevno može dovesti do bolova u stomaku i dijareje.
Avitaminiza (nedovoljan unos vitamina C), uzrokuje čitav niz simptoma:
gingivitis (upala desni)
krvarenje desni
gruba i suva koža
suva i lomljiva kosa
usporeno zarastanje rana
usporeno zgrušavanje krvi
pojava modrica
propadanje zuba
anemija
oslabljen imunitet
povećanje telesna mase usled usporenog metabolizma
Težak oblik nedostatka vitamina C poznat je kao skorbut, koji se uglavnom javlja kod starijih ili neuhranjenih
osoba.
Povećan unos vitamina C neophodan je trudnicama, dojiljama, pušačima, ljudima koji se oporavljaju posle
operacija, od opekotina. Vitamin C treba da se unosi svaki dan, jer se ne zadržava u organizmu.
VITAMIN E
Vitamin E je lipo-solubilan vitamin koji deluje kao antioksidant.
Igra važnu ulogu u našem imunom sistemu i metaboličkim procesima. Dobri izvori vitamina E su biljna ulja,
margarin, orasi, semenke, povrće i neke zitarice. Većina ljudi uzima dovoljne količine ovog vitamina putem
hrane. Ljudi sa određenim poremećajima, kao što su bolesti jetre, cistična fibroza i Kronova bolest imaju
povećanu potrebu za ovim vitaminom.
Vitamin E je antioksidant koji štiti tkiva od oštećenja izazvanih dejsvom slobodnih radikala. Slobodni
radikali mogu da oštete ćelije, tkiva i organe, a veruje se da igraju važnu ulogu u procesu starenja. Vitamin E
je važan u formiranju crvenih krvnih zrnaca i pomaže organizmu da iskoristi vitamin K.Vitamin E štiti srce.
Najbolji način da organizmu obezbedite dovoljnu količinu vitamina E je da jedete raznovrsnu i uravnoteženu
hranu.
SELEN
Selen je mineral. On je antioksidant koga organizam dobija najvećim delom putem hrane. Količina selena u
hrani zavisi od mesta i načina gajenja namirnica. Krabe, jetra, riba, živina i pšenica su generalno dobri izvori
selena. Količina selena u zemljištu varira, pa samim tim i u biljkama koje se gaje na njima. Selen se koristi
kod oboljenja srca i krvnih sudova, uključujući moždani udar i ateriosklerozu. Koristi se za prevenciju raka
prostate, želuca, kože, pluća. Prepoučuje se kod smanjene aktivnosti tiroidne žlezde, osteoartritisa,
reumatoidnog artritisa, makularne degradacije, polenske groznice, neplodnosti, sindroma hroničnog umora,
poremećaja raspoloženja, trovanja arsenom i sprečavanja pobačaja. Selen se takođe koristi za sprečavanje
ozbiljnih komplikacija i smrti kod povreda glave i opekotina. Takođe se koristi za prevenciju ptičijeg gripa,
lečenje HIV/AIDS-a, kao i smanjenja neželjenih efekata hemoterapije.
Neke reference
1.Suplementacija selenom kod bolesnika sa teškim akutnim pankreatitisom. Kocan L, Firment J, Simonová J,
Vasková J, Guzy J. I. Klinika anesteziológie a intenzívnej medicíny, Univerzálna nemocnica L. Pasteura,
Kosice, Slovenská republika.
2. Ishrana i psorijaza. Ricketts JR, Rothe MJ, Grant-Kels JM. . Department of Dermatology, University of
Connecticut Health Center, 21 South Rd, Farmington, CT 06030, USA.
3. Uloga selena u HIV infekcijama. Stone CA, Kawai K, Kupka R, Fawzi WW. School of Public Health, University
of Alabama at Birmingham, Birmingham, Alabama, USA.
KOENZIM Q10 (CoQ10)
Koenzim Q10 je supstanca sličana vitaminu pronađena u ljudskom organizmu, najviše u srcu, jetri,
bubrezima i pankreasu. Ima antioksidativnu aktivnost. U organizam ga unosimo kroz meso i plodove mora.
Može se sintetisati u labaratoriji i koristi se kao lek. Koristi se za lečenje srca i krvnih sudova u uslovima kao
što su insuficijencija rada srca, bol u grudima (angina), visok krvni pritisak i srčanih problema vezanih za
terapiju kancera. Takođe se koristi kod dijabetesa, oboljenja desni (direktno se nanosi na desni) , kancera
dojke, Hantingtonove bolesti, Parkinsonove bolesti, mišicne distrofije, sindroma hroničnog umora i Lajmske
bolesti. Veruje se da koenzim Q10 sprečava gubitak kose, usled uzimanja varfarina, leka koji se koristi za
sprečavanje zgrušavanja krvi.
Koenzim Q10 se koristi i za povećanje energije, jer ima ulogu u proizvodnji ATP molekula u ćelijama, koji ima
funkciju kao punjenje za bateriju u prenosu energije.
Koenzim Q10 se koristi za lečenje naslednih i stečenih poremećaja koji ograničavaju proizvodnju energije u
ćelijama (mitohondrijalni poremećaj), kao i za poboljšanje performansi za vežbanje. Koristi se za jačanje
imuniteta osoba sa HIV-om, muškog infertiliteta, migrena, bola u mišićima izazvanog korišćenjem statina
(lekova za sniženje holesterola). Smatra se da može da produži životni vek, jer je njegov nivo najviši u prvih
20 godina života, a posle opada. U 80 godina nivo koenzima Q10 može biti manji nego na rođenju.
Prvi put je identifikovan 1957. Danas ga koriste milioni ljudi u Japanu za bolesti srca, posebo za srčanu
insuficijenciju. Koristi se i u Evropi i Rusiji. Koenzim Q10 se dobija fermentacijum iz šećerne repe i trske sa
posebnim sojevima kvasca.
Koenzim Q10 je neophodan za pravilno funkcionisanje mnogih organa i hemijiskih reakcija u organizmu, jer
obezbeđuje dovoljnu količinu energije u ćelijama. Ljudi sa određenim bolestima, kao što su srčana
insuficijencija, visok krvni pritisak, paradentoza, Parkinsonova bolest, neke bolesti mišića i AIDS-a, imaju
niži nivo koenzima Q10.
Neke reference:
1. Efekti dugotrajne terapije antioksidantima ( vitamin C, vitamin E, koenzim Q 10 i selen) kod bolesnika sa
više faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti. Shargorodsky M, Debby O, Matas Z, Zimlichman R.
2. Anti angiogeni potencijal koenzima Q 10, riboflavina i niacina kod pacijenata sa karcinomom dojke koji su
pod terapijom tamoksifenom. Premkumar VG, Yuvaraj S, Sathish S, Shanthi P, Sachdanandam P.
Department of Medical Biochemistry, DR. A.L.M. Post-Graduate, Institute of Basic Medical Sciences,
University of Madras, Taramani Campus, Chennai, India.
PYCNOGENOL
Pycnogenol je zaštićeno ime za proizvod(ekstrakt) koji potiče od borove kore poznat kao Pinus pinaster.
Aktivni sastojci pycnogenola mogu se izdvojiti i iz drugih izvora, uključujući i srebrnu jelu, bor, ljusku
kikirikija, seme grožđa i koru hamamelisa. Pycnogenol se koristi za lečenje problema sa cirkulacijom,
alergijama, astmom, zujanjem u ušima, visokim krvnim pritiskom, bolom u mišićima, osteoartritisom,
dijabetesom, poremećajem pažnje-hiperaktivnost (ADHD), bolestima ženskog reproduktivnog
sistema(endometrioza), simptomima menopauze, bolnim menstruacijama, erektilnom disfunkcijom i
bolestima oka(retinopatije). Takođe se koristi za sprečavanje poremećaja rada srca i krvnih sudova,
uključujući i moždani udar i proširene vene. Pycnogenol se koristi za usporavanje procesa starenja,
održavanje zdrave kože, poboljšanja sportske izdržljivosti i poboljšanju muške plodnosti.
Pycnogenol i koenzim Q10 su važna terapijiska dopuna kod bolesti srca (insuficijencija) sa dobrim učinkom,
a bez neželjenih dejstava.
Neke reference:
Proučavanje Pycnogenola® u kombinaciji sa koenzimom Q10 kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom
(NYHA II/III). Belcaro Gko, Cesarone MR, Dugall M, Hosoi M, Ippolito E, Bavera P, Grossi MG. Panminerva Med.
2010 Jun;52 (2 Suppl 1):21-5.
Tretiranje erektilne disfunkcije sa pycnogenolom i L-argininom. Stanislavov R, Nikolova V.J Sex Marital Ther.
2003 May-Jun;29(3):207-13.
Redukcija faktora kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa diabetesom tipa 2 tretiranih pycnogenolom.
Zibadi S, Rohdewald PJ, Park D, Watson RR. Nutritional Sciences Department, The University of Arizona,
Tucson, AZ 85721, USA.
Izvori: NIH: National Institutes of Health Office of Dietary Supplements USA Medline Plus - US National
STUDIJE
Veliki broj studija sprovedenih u prethodnim decenijama dokazuje važnost i prednost korišćenja
antioksidanata. Za ovaj materijal smo odabrali samo nekoliko takvih studija.
ANTIOKSIDANTI ZA BOLJE ZDRAVLJE KOSTIJU U BORBI PROTIV OSTEOARTRITISA
Povećan unos voća i antioksidanata koje sadrži, vitamini C i E, mogu da poboljšaju zdravlje kostiju i
redukuju rizik od osteoartritisa.
"Naša studija dokazuje povoljan uticaj uzimanja vitamina C na smanjenje veličine i broja lezija koštane
srži, kao i značaj za patogenezu osteoartritisa kolena," navodi vodeći autor Juanjuan Vang sa Univerziteta
Monaš.
Oko sedam i po miliona ljudi u Velikoj Britaniji ima trajne zdravstvene probleme zbog artritisa. Oko 206
miliona radnih dana je izgubljeno u Velikoj Britaniji u periodu 1999.-2000., što je jednako £18 biliona (€26
biliona) neostvarenog profita.
Nova istraživanja objavljena u „Artitis: Istraživanja&Terapija “, koja su obuhvatila 293 zdrave odrasle osobe
(prosečnog uzrasta 58 godina), koji nisu imali bolove u kolenima ili povrede, odgovorile su na upitnik od 121
pitanja o proceni unosa antioksidanata.
Deset godina pošto su studije započete, naučnici su izmerili zapreminu hrskavice, površinu okoštavanja,
defekte na hrskavici i pojavu koštanih lezija uz pomoć magnetne rezonance.
Pojačano uzimanje vitamina C je doprinelo smanjenju koštanih lezija i površine okoštavanja za 50%.
Uzimanje voća je takođe uzrokovalo smanjenje okoštavanja tibijalnog platoa i na 28% redukovalo pojave
koštanih lezija. Ni voće ni vitamin C nisu dovedene u vezu sa merenjima na hrskavici.
Povećano uzimanje karotenoida luteina i zeaksantina umanjilo je rizik od defekta hrskavice i do 29%, dok je
uzimanje beta-kriptoksantina pomoglo manje okoštavanja tibijalnog platoa.
Istraživanja pokazuju da uticaj ishrane na strukturu kolena vrlo je kompleksan.
“Naša istraživanja ukazuju na direktan uticaj vitamina C pre na kost pre nego hrskavicu”
“Iako su vitamin C i vitamin E poznati potentni antioksidanti, s obzirom da je u ovoj studiji
prikazan drugačiji njihov uticaj na koštano tkivo, mehanizam može biti drugačiji delovanja u ovoj situaciji
od mehanizma njihovog delovanja u svojstvu antioksidanata".
, navodi se u izveštaju.
U stvari, Vang i saradnici su sugerisali da vitamin C prati hidroksilacija lizina i prolina, i stoga može da se
razmatra kao potrebni nutrient u unakrsnom povezivanju vlakana kolagena u koštanom tkivu.
“Ova zapažanja potvrđuju dietetske preporuke za veći unos voća. Iako bi morali da potvrdimo naša
otkrića morala većim višegodišnjim proučavanjima, ipak ona demonstriraju moć dietetske ishrane da se modifikuje rizik od osteoartritisa”
ANTIOKSIDANTI MOGU POBOLJŠATI ZDRAVLJE SRCA I METABOLIZAM
“Ovaj povoljan uticaj na vaskularni sistem uslovljen je poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida kao i
značajnim smanjenjem krvnog pritiska”,“igra ključnu ulogu kao prenosilac
elektrona u oksidativnoj fosforilaciji mitohondrije, poboljšavajući endotelnu disfunkciju kod
dijabetičara”.“obezbeđuje značajnu zaštitu,
ANTIOKSIDANTI MOGU POBOLJŠATI ZDRAVLJE SRCA I METABOLIZAM
“Ovaj povoljan uticaj na vaskularni sistem uslovljen je poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida kao i
značajnim smanjenjem krvnog pritiska”,
“igra ključnu ulogu kao prenosilac
elektrona u oksidativnoj fosforilaciji mitohondrije, poboljšavajući endotelnu disfunkciju kod
dijabetičara”.
“obezbeđuje značajnu zaštitu, zaključuju istraživači.
"Delovanje antioksinanata na hrskavicu kolena i koštano tkivo kod zdravih osoba srednjeg uzrasta:
međusekcijske studije"
Autori: Y. Wang, A.M. Hodge, A.E. Wluka, D.R. English, G.G. Giles, R. O'Sullivan, A. Forbes and F.M. Cicuttini
Dugotrajnim uzimanjem antioksidanata može se povoljno uticati na metabolizam šećera i masti i
poboljšati zdravlje srca jačanjem fleksibilnosti arterija, pokazuju najnovija istraživanja.
Dnevno unošenje vitamina C, vitamina E, koenzima Q10 i selena značajno pomažu elastičnost arterijskog
zida i regulišu nivo HDL holesterola kod osoba izloženih višestrukim kardiovaskularnim faktorima rizika,
prema otkriću objavljenom u “Nutrition & Metabolism”.
“Ovaj povoljan uticaj na vaskularni sistem uslovljen je poboljšanjem metabolizma glukoze i lipida kao i
značajnim smanjenjem krvnog pritiska”tvrdi vodeći istraživač Rojven Cimlihman iz Medicinskog Centra Volfson, Izrael.
Ispitivanje je obuhvatilo 70 osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, niskim nivoom HDL
holesterola i pušače. Prosečan uzrast ispitanika je 62 godine. Nasumično odabranim ispitanicima davan je
placebo, a drugoj grupi dnevna doza antioksidanata sa sadržajem vitamina C (1000 mg dnevno), vitamina E
(400 IU dnevno), koenzima Q10 (120 mg dnevno) i selena (200 mikrograma dnevno).
Nakon šest meseci naučnici su primetili da se indeks elastičnosti arterija kod osoba u grupi primalaca
antioksidanata značajno poboljšao pri merenju elastičnosti odnosno zdravlja krvnih sudova. Najveći
zabeležen indeks elastičnosti arterija je izneo od 11 do 12.7 ml/mm Hg x100, dok kod osoba koje su uzimali
placebo promene nisu primećene.
Osim toga, značajno se poboljšao i sistolni i diastolni krvni pritisak, sa nekadašnjih 145.2 do 136.1 mmHg
pokazatelj se spustio na 78.4 do 75.0 mmHg, prema dokazima istraživača.
Značano poboljšanje je primečeno kod nivoa HDL holesterola kod grupe primalaca antioksidanata, prema
istraživanjima, dok u grupi koja je primala placebo to nije primećeno.
Kako to?
Objašnjavajući potencijalne mehanizme delovanja, izraelski naučnici utvrdili su da je u prethodnim
studijama dokazano da vitamini C i E štite DNK od oštećenja, povećavaju antioksidativnu odbranu i vraćaju
zdravlje ćelijama krvih sudova (endotela). Pored toga, koenzim Q10
“igra ključnu ulogu kao prenosilac elektrona u oksidativnoj fosforilaciji mitohondrije, poboljšavajući endotelnu disfunkciju kod dijabetičara”.Osim toga, primetili su da selen u svojstvu različitih antioksidativnih enzima
“obezbeđuje značajnu zaštitu endotela koronarne arterije od oštećenja izazvanog oksidativnim stresom”.
Ograničenja
Profesor Cimlihman i njegovi saradnici navode da njihove studije imaju nekoliko ograničenja uključujući i
relativno mali broj učesnika. Pored toga, nije sprovođeno merenje koncentracije antioksidanata u krvi, tako
da nema indikacije da li su dodaci dobro usklađeni prema učesnicima.
“Pošto je ova studija fokusirana na pacijente sa višestrukim faktorima rizika od kardiovaskularnih
obolenja, primena naših otkrića na ostaloj populaciji ostaje neproverena” dodali su.
Izvor: Nutrition & MetabolismRaspoloživ za pristup i preuzimanje na strani:
http://www.nutritionandmetabolism.com/
“Uticaj dugoročnog tretmana antioksidantima (vitamin C, vitamin E, koenzim Q10 i selen) na popustljivost
arterija, humoralne faktore i inflamatorne markere na pacijente sa višestrukim faktorima rizika od
kardiovaskularnih obolenja”. Autori: M. Shargorodsky, O. Debbi, Z. Matas, R. Zimlichman
